Obecanje
 

    U mracne sate, kad tama zbori
    Kad sve sto zivo je zaklona trazi
    Najtvrdji kamen kad puca u gori
    Vukovi sivi utihnu na strazi

    Zvijezde sapucu kroz gustu tminu
    trazec' oblaka da skriju nagost.
    Neke ka zemlji hitaju. ginu,
    nestaju, hrle u novu radost.

    I kud da krenem u ovo doba?
    Kud me raskrsca odavde vode?
    Lukav je djavo-Sve bi da proba.
    Ali i strah je kad srce bode.

    Usi mi para tisina nijema
    Hladnoj cu stijeni strahove reci
    Kad prijatelja kraj mene nema
    Drhtaje pustog srca da sprijeci.

    Zar opet nespremnog noc da me nadje-
    Oziljke proslih jos sobom nosim.
    Pjesnicka slabost natjera stijenu
    da sve dok zivi za ljubav prosi.

    Za tako malo, sicusno zrno
    Sva velicina prokletstvo je moje
    Ono sto bacas-Meni je puno
    Otpadkom zedne usne se poje.

    Zasto se cudis? Dal' se to stidis
    Sto tako mala moja je zelja.
    Cak i najvece ponekad vidis
    da zele se skriti iza prijatelja.

    Dah podrhtava dok rijeci plove.
    Samog me opet nalazi zora.
    Obecanje staro snova me zove:
    Onaj sto stvara, samovat' mora.

      Ddrove 2001